BLOG ČLANCI

CENE I TRŽIŠTE NEKRETNINA SRBIJE U PRVOJ POLOVINI 2019.

Novi statistički podaci su objavljeni o kretanju cena nekretnina u Srbiji i o stanju srpske ekonomije. Ovde dajemo rezime relevantnih podataka.

Generalni podaci

RGZ je objavio da je tokom prve polovine 2019. uradio 47.000 prometa nekretnina u Srbiji (48.000 transakcija u istom periodu 2018. ili 2,08% manje), ali je vrednost tih transakcija porasla za €200 miliona, sa €1,6 milijardi na €1,8 milijardi.

Broj i vrednost prodatih nekretnina u Srbiji

Po vrsti nepokretnosti, prodaja stanova i dalje dominira listom, kako po broju prodaja tako i po vrednosti prodatih nekretnina. Ono što je zanimljivo je veliki skok u prometu ostalih nekretnina, gde dominiraju komercijalne nekretnine. Vrednost prometa ovih nekretnina je skočila za 119,70% na €725 miliona evra. Ulaganje u komercijalne nekretnine postaje sve atraktivnije jer donosi veće prinose nego ulaganje u stambene nekretnine. Prinosi od stambenih nekretnina se kreću do 3-4% dok se prinosi na ulaganje u komercijalne nekretnine kreću 8-9%, u zavisnosti od tipa komercijalne nekretnine. Više o prinosima od komercijalnih nekretnina možete pročitati dalje u ovom tekstu.

Stambene nekretnine

Beogradsko tržište nekretnina je u prvoj polovini 2019. zabeležilo promet nekretnina u vrednosti od €995 miliona, ili 19,88% više nego u I 2018. Sledi Novi Sad sa €194 miliona, Niš sa €46 miliona, Pančevo sa €25 miliona i Kragujevac sa €24 miliona.
Cene stambenih nekretnina su u konstantom rastu, kako u starogradnji tako i u novogradnji. Neke opštine, kao na primer Stari grad ili Vračar imaju gotovo pravolinijski rast stanova u starogradnji. Pod starogradnjom ne znači da su to stari stanovi, nego da se ne prometuju direktno od investitora nego da je to najmanje druga prodaja stana nakon njegove izgradnje. U kupovini stanova preovlađuju gotovinski kupci (65%) u odnosu na kreditne (35%).
Najviši skok cena u starogradnji je na teritoriji KO Zemun, 18,55%.

Cene u novogradnji su takođe značajno porasle, i ove godine prednjači Stari grad sa 22,28% rasta.

Cene nekretnina na nekim atraktivnim lokacijama u Beogradu se mogu videti iz tabele desno.

Cene stambenih nepokretnosti na nekim atraktivnim lokacijama van Beograda se mogu videti iz donje tabele.

Kancelarijski poslovni prostor

U cilju kompletiranja izveštaja o kretanju cena nekretnina, prenosimo dole podatke koje je objavio CBRE stanju tržišta kancelarijskog prostora u Beogradu u prvoj polovini 2019.
Ukupna površina kancelarijskog prostora 810.000m2
Neizdati kancelarijski prostor 4,9%
Stopa prinosa 8.50%

Maloprodaja i tržni centri

U Beogradu ima oko 285.000m2 maloprodajnog prostora ili 168m2 po glavi stanovnika Beograda, što je dosta niska prosečna vrednost. Trenutno se gradi dodatnih 150.000m2. Prinosi su oko 8% godišnje.

Uporedni podaci

U poređenju sa nekim glavnim gradovima drugih zemalja CEE, može se videti da su prinosi na uloženi kapital u poslovni prostor više nego u tim gradovima.

Makroekonomski podaci za prvu polovinu 2019.

Republički zavod za statistiku je u svom polugodišnjem izveštaju za prvu polovinu 2019. objavio da je realan BDP u Srbiji porastao za 2,5%. BDP kontinuirano beleži rast 15 usastopnih kvartala. MMF je u maju procenio da će srpski BDP u 2019. biti 3,5% a 4% i 2020. Erste banka je početkom septembra prognozirala BDP rast za 2019. na 3,3%. Najveći rast u prvih 6 meseci 2019. je zabeležio sektor građevinarstva sa 16,8% i sektor komunikacija sa 8,2%.

Stopa nezaposlenosti iznosi 12,1%. Značajan deo ove nezaposlenosti se odnosi na tzv. strukturnu nezaposlenost gde se, uglavnom, stariji kadrovi, ne prilagođavaju novim potrebama na tržištu rada tako da sa jedne strane postoji nezaposlenost a sa druge strane strana potražnja za određenim profilima radnika.

Jedan od značajnih faktora ekonomskog rasta je taj što je Srbija u poslednjih nekoliko godina uspela da privuče značajan broj investicija iz inostranstva. Prema saopštenju Ministarstva finansija, strane direktne investicije u prvoj polovini 2019. iznosile su €1,9 milijardi (USD 2,1 milijarda), skok od 31% u odnosu na isti period prošle godine. U 2018. godini direktne strane investicije su iznosile USD 5,8 milijardi. U avgustu 2019. Srbija bila na prvom mestu FT Greenfieeld FDI Performance listi za 2019.

Inflacija je iznosila 2,8%, devizne rezerve €12,14 milijardi, prosečni kurs dinara za Evro je bio 118, 23, za USD 104.06.
Kreditni rejting – Moody’s Ba3/stabilan, Standard and Purs BB/pozitivan, Fitch BB/stabilan

U spoljnopolitičkoj orjentaciji, Srbija i dalje stremi a članstvu u EU. Početkom jula 2019. Srbija je otvorila 17. poglavlje u svojim predpristupnim pregovorima sa EU. Ono što je interesantno, Srbija je 15. avgusta 2019. postala član Azijske banke za investicije i infrastrukturu (Asian Infrastructure Investment Bank-AIIB) a takođe je najavljeno da će 25. oktobra 2019. potpisati ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom Unijom tako da će srpska roba imati slobodan pristup tržištima ovog trgovinskog bloka od oko 180 miliona potrošača. Zbog sve izraženijih ekonomskih ali i političkih prestrojavanja u svetu (usporavanje svetske ekonomije, Brexit, SAD-Kina ekonomski rat, ekonomska integracija između Kine i Rusije, de-dolarizacija svetske trgovine itd) čini se da srpska Vlada vodi politiku držanja svih opcija otvorenim.

IZVORI KORIŠĆENIH PODATAKA:

  1. RGZ-Izveštaj o srpskom tržištu nepokretnosti u prvoj polovini 2019.
  2. NBS-razhni izveštaj o stabilnosti finansijskog i makroekonomskim pokazateljima 2019.
  3. Izveštaji o tržištu nekretnina u različitim vremenskim periodima-Danos, CBRE, JLL, Colliers
  4. SEECAP interni podaci i istraživanja

© SEECAP Konsalting 03.09.2019.

Autorska prava ©SEECAP Konsalting doo 2001-2019.