BLOG ČLANCI

TRAMP EFEKAT NA VAŠE POSLOVANJE

SEECAP

1. Šta se desilo

prvo je „neplanirano“ Velika Britanija na referendumu izglasala izlazak iz EU a onda je, takođe, „neplanirano“ Donald Tramp ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima u SAD.

2. Šta se dalje može desiti

A. Brexit and Tramp nisu izolovani događaji već ukazuju na dugoročni politički trend, na „tihu revoluciju“ gde mase odbacuju dosadašnje norme i političku elite. Evropa ne može da nađe zajedničku formulu i politiku u novonastaloj situaciji. Neformalni sastanak evropskim ministara inostranih poslova na večeri u nedelju na kojoj je trebalo da se diskutuje o zajedničkoj platformi nisu prisustvovali ministri Francuske, Velike Britanije i Mađarske tako da je ona, prema novinskim izveštajima, završena „u haosu“. U isto vreme prvi evropski političar koji se sreo sa Donaldom Trampom je bio glavni promoter Brexita, Najdžel Faraž (Nigel Farage). Mnogi dosadašnji političari će se tokom narednih godina naći na velikom testu ispita poverenja kod svog elektorata – Austrija u decembru a onda Češka, Nemačka, Holandija i Francuska u narednih par godina. U mnogim zemljama alternativne političke stranke već imaju jaku podršku u narodu.

B. Dividenda mira-čini se da postoji opšta saglasnost da smo izborom Donalda Trampa dalje od mogućeg rata između SAD i Rusije, nego što bi to bila situacija sa izborom Hilari Klinton.

C. Ekonomija-Tramp je obećao "projekt obnove" Americi, gde bi svako bio u mogućnosti da ostvari svoje potencijale. Najvažniji elementi njegovog ekonomskog plana, bar kako je to u ovom trenutku poznato su:

  1. Investicije u infrastrukturu od US $550 milijardi–međutim, Udruženje građevinskih inženjera SAD smatra da između 2016-2025 u američku infrastrukturu bi trebalo investirati US$ 1.440 milijardi, tako da se javlja razlika od oko US$ 900 milijardi koju bi nekako trebalo premostiti, što će privući ogromna sredstva iz Evrope i Azije da investiraju ne samo u američku infrastrukturu nego i u državne obveznice, građevinska preduzeća itd. S druge strane to će prouzrokovati manjak raspoloživog kapitala u Evropi, što će se odraziti i na naše tržište. Trampovi savetnici kao što je to Tomas Barak osnivač i direktor investicionog fonda Colony Capital smatra da bi infrastrukturu trebalo finansirati putem javno-privatnog partnerstva (JPP). Agencija za bonitet Moody’s predviđa da bi SAD mogle da budu jedno od najvećih JPP tržišta na svetu.

  2. Trgovinski protekcionizam – revizija NAFTA sporazuma, nepotpisivanje Transatlantic Trade and Investment Partnership (TTIP) sporazuma između SAD i EU, trgovinske barijere sa Kinom i Meksikom i slični potezi u cilju zaštite domaćih radnih mesta i sprečavanje odliva radnim mesta u treće, jeftinije zemlje.

  3. Smanjenje birokratskih prepreka za poslovanje

  4. Smanjenje poreza na dobit korporacija sa 35% na 15% i povraćaj profita u SAD američkih korporacija koje one drže u inostranstvu-od oko US$ 2.500 milijardi (US$ 2,5 biliona)

  5. Fiskalni deficit od dodatnih US$ 10.000 milijardi (US$ 10 biliona) na postojeći javni dug SAD od US 19,8 biliona (lična dugovanja građana SAD iznose US$ 17,89 biliona).

  6. Povećanje kamatnih stopa - Donald Tramp je na početku predsedničke kampanje blagonaklono gledao na politiku niskih kamatnih stopa. Međutim, pred kraj kampanje je promenio mišljenje i smatra niske kamatne stope mogu dovesti do novih finansijskih kriza i lomova i žestoko je kritikovao Dženet Jelen, guvernerku Centralne banke SAD. Očekuje se da Fed (Centralna banka SAD) razmatra i verovatno već u decembru započne sa trendom laganog povećanja kamatnih stopa, ili „vraćanja na normalu“. Finansijska tržišta se, čini se, pripremaju za povećanje kamatnih stopa jer cene obveznica na tržištu padaju i vlasnici obveznica sve više pokušavaju da smanje gubitke prodajom na tržištu. Gubici vlasnika obveznica su od izbora, prema izveštajima, već narasli na US$ 1.000 milijardi.

3. Vaše poslovanje u svetlu gornjih događaja

A. Srbija-Rudi Đulijani faktor - malo je verovatno da će bilo koja od gornjih mera ili događaja imati značajniji direktna ekonomski uticaj na Srbiju. Oni sa malo boljim pamćenjem setiće se da je, tada bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani bio u poseti Srbiji u aprilu 2012. da podrži kandidaturu Aleksandra Vučića za gradonačelnika Beograda. Rudi Đulijani je sada jedan od najvažnijih saradnika Donalda Trampa i član Trampovog najužeg kruga savetnika. Nagađa se da će zauzeti prominentno mesto u Trampovoj administraciji. Ukoliko su premijer Vučić i SNS nastavili da održavanju dobre odnose sa Rudi Đulijanijem, to je sada vrlo važno poznanstvo jer bi srpskom političkom rukovodstvu moglo da osigura kontakte na najvišem nivou u Vašingtonu, nešto što ova zemlja nije imala dugi niz prethodnih godina i što bi moglo pametno da se iskoristi za dobrobit Srbije. Možda je samo koincidencija, ali posle više godina pregovaranja, samo 4 dana nakon američkih izbora Srbija je prošlog vikenda uspela da sklopi dogovor sa Kosovom u vezi telekomunikacija. Priština je iznenada omekšala svoje pregovaračke zahteve, da li je to znak stvari koje dolaze?

B. Investicije - biće manje investicionog kapitala za zemlje u razvoju pa i za Srbiju:

  1. zato što će SAD povući veliku količinu raspoloživih slobodnih sredstava za investicije u SAD, infrastrukturne i druge. To je odmah dovelo do pada berzanskih indeksa u zemljama u razvoju-Sensex-0,27%, Bovespa -4,61% ili Bolsa -6,71%. I dok berzanski indeksi u razvijenim zemljama nastavljaju da rastu, berze u zemljama u razvoju nastavljaju sa padom, delimično zbog rasta vrednosti dolara a delimično i zbog mogućeg trgovinskog protekcionizma.
  2. Uz to, neki analitičari već najavljuju da će političko otopljavanje između Moskve i Vašingtona voditi ka ukidanju sankcija SAD i EU prema Rusiji. Ruske kompanije, gladne zapadnog kapitala zarad sopstvenog razvoja će verovatno „usisati“ milijarde dolara investicija namenjenih zemljama u razvoju.

Stoga, ako planirate da svoje investicije u narednim godinama finansirate iz nebankarskih izvora finansiranja u realnoj ekonomiji ili u oblasti nekretnina, srednjoročno bi trebalo planirati veću konkurenciju u dobijanju investicionog kapitala, nego što je to sada. Kina i Rusija su velika tržišta sa atraktivnim prinosima na uložena sredstva, manje zemlje kao što su Poljska ili Češka se već odavno smatraju evropskim zemljama za poslovanje što njihovim preduzećima olakšava pristup kapitalu. Srbija nije ni jedno ni drugo. Stoga, možda je bolje razmotriti realizaciju investicionih planova ranije, u narednih 12-18 meseci, radije nego kasnije, kada se uslovi na tržištu promene.

C. Zaduživanje – iz ekonomskom plana novo izabranog predsednika Trampa jasno je da će doći do ekonomskog rasta u SAD. Sa takvim rastom, dolazi do povećanja cena a time i inflacije. Inflacija vodi povećanju kamatnih stopa. Ovakav scenario je mnogo puta ranije viđen. Povećanje američkih kamatnih stopa će eventualno, sa uobičajenom zadrškom od 12-18 meseci uticati na povećanje kamatnih stopa u Evropi.


Komercijalni krediti u Srbiji su ili u Evrima ili indeksirani u Evrima. To znači da će, ako ne kratkoročno, onda srednjoročno doći do povećanja kamatnih stopa na Evro kredite. Šta preduzeća u Srbiji mogu da učine:

  1. Ako razmatrate novo srednjoročno ili dugoročno zaduživanje – preporučujemo da računate da će doći do skoka kamatnih stopa i da to ugradite u svoje finansijske projekcije kreditne zaduženosti, isplativosti projekta koji finansirate i plana otplate kredita;

  2. Ako možete, pokušajte da dobijete fiksnu kamatu za svoje srednjoročne i dugoročne kredite. Tako ćete unapred znati svoje finansijske obaveze do isplate kredita čime eliminišete rizik povećanja kamatnih stopa (ali ne i rizik kursa dinara prema evru);

  3. Ako ste već ušli u neki dugoročni aranžman sa bankom i sa promenljivom kamatnom stopom, razmislite o refinansiranju istog, sa ili bez reprogramiranja imajući u vidu gore obrazložene argumente;

  4. Razmotrite mogućnost hedžiranja (hedžing) svojih kreditnih obaveza.

O NAMA: SEECAP Konsalting je finansijska konsultantska kuća koja se bavi savetovanjem u oblasti finansiranja privrednih društava iz bankarskih i nebankarskih izvora, njihove kupovine, prodaje, spajanja i pripajanja (M&A) kao i savetovanjem kod kupovine, izgradnje i finansiranja poslovnog i stambenog prostora.

SEECAP Konsalting doo

15.11.2016.

Autorska prava ©SEECAP Konsalting doo 2001-2017. Design & realization Great Shade Factory