USLUGEKORPORATIVNE FINANSIJE

Nebankarski izvori finansiranja

Nudimo široku lepezu usluga u oblasti finansiranja investicionih projekata privrednih društava iz bankarskih i nebankarskih izvora kapitala u zemlji i inostranstvu. Bez obzira da li su Vam potrebna finansijska sredstva za izgradnju nove fabrike ili neke druge nekretnine ili nabavku nove mašine, kupovinu drugog preduzeća ili neku drugu investiciju ili za potrebe solventnosti i finansiranje tekućeg poslovanja, mi ćemo se potruditi da pronađemo rešenje za Vas.

Nebankarski izvori finansiranja

Nebankarski izvori finansiranja su investicioni fondovi, privatni investitori (poslovni anđeli) ili strateški investitori kao i izdavanje investicionih hartija od vrednosti (akcija). Do početka finansijske krize 2008. investicioni fondovu su se uglavnom bavili ulaganjem investicionog i hibridnog kapitala. Povlačenjem banaka sa nekih segmenta tržišta dužničkog kapitala nakon finansijske krize, investicioni fondovi su počeli u znatnoj meri da plasiraju kompanijama i dužnički kapital.

Investicioni fondovi i investicioni kapital (equity)

Prema našem saznanju, na području Jugoistočne Evrope posluje petnaestak investicionih fondova sa ukupno oko €1,5 milijarde investicionog potencijala. Pored ovih, posluje i nekoliko mezzanine fondova. Oni su finansirali neka preduzeća u Srbiji kao što su SBB (poslednju rundu investicionog finansiranja SBB je obezbedio kod globalnog fonda KKR), ComTrade, East Point, MPC Properties, Victoria Group itd. S obzirom da je KKR kupio većinski paket u oktobru 2013. za oko €1 milijardu, nije lako zaključiti da je vrednost njihove investicija porasla 2,6 puta za samo 5 godina. Osnivač SBB Dragan Šolak je nakon akvizicije od strane KKR zadržao 10% udela u United Group-i, što je tada vredelo oko €100 miliona. Danas taj udeo vredi oko €360 miliona.

Primer SBB-a i Dragana Šolaka ilustruje na koji način osnivači nekog preduzeća uz mudru politiku rasta i korišćenja eksternih izvora finansiranja kao što je investicioni kapital mogu da uvećaju vrednost svog preduzeća ali i vrednost svojih udela u njemu.

Za solventnosti i likvidnost svakog privrednog društva ili investicionog projekta i njegovo stabilno poslovanje važno je da održava optimalnu strukturu kapitala. Pod “optimalnom strukturom kapitala” se podrazumeva odnos dužničkog i vlasničkog kapitala u ukupnom kapitalu potrebnom za poslovanje privrednog društva. Ovaj odnos zavisi a) od visine dužničkog kapitala koji privredno društvo može da pozajmi i da kasnije redovno otplaćuje i b) od visine sopstvenog kapitala neophodnog radi finansiranje troškova poslovanja koji se ne mogu pokriti iz kredita. Finansijska kriza je pokazala da su mnoga preduzeća nedovoljno kapitalizovana i prezadužena što je izazvalo značajne teškoće u njihovom funkcionisanju, mnoga su u “blokadi” ili su otišla u stečaj. Izlaz iz takve situacije nije novo zaduživanje nego dokapitalizacija.

Finansiranje dokapitalizacijom privredno društvo

  • stabilizuje finansije,
  • smanjuje rizik od nesolventnosti i stečaja,
  • povećava sopstveni kapital,
  • poboljšava kreditni rejting i bonitet,
  • povećava vrednost preduzeća,
  • postaje interesantnije za sve učesnike na tržištu,
  • ulazi u nove investicije i rast

Za dalje informacije o finansiranju od strane investicionih fondova, pogledajte SPEA prezentaciju Uvod u private equity datoj Srpskoj asocijaciji menadžera SAM u martu 2013. godine.

Mezzanine

Mezzanine je dugoročni hibridni kapital jer ima odlike kredita i investicionog kapitala. U strukturi kapitala privrednog društva nalazi se ispod kreditnog kapitala ali iznad akcionarskog kapitala (otuda i naziv mezzanine kapital). On može da se javi u obliku subordinisanog kredita, obveznica ili pak preferencijalnih akcija. U kojoj god formi da se javlja, jedna od osnovnih karakteristika je da se gotovo uvek otplaćuje odjednom na kraju roka otplate mada su mogući i drugi aranžmani.

Namena mezzanine kapitala može da bude u različite svrhe, od kupovine akcija u okviru istog preduzeća (kada jedan akcionar otkupljuje drugog akcionara) ili pak za finansiranje kupovine/preuzimanja drugog preduzeća, za refinansiranje postojećih obaveza, finansiranje investicione izgradnje nekretnina itd. S obzirom da je u principu nešto skuplji od običnog kredita (senior debt) on stupa na scenu onda kada je kredit, zbog nivoa zaduženosti preduzeća skuplji ili se ne može obezbediti.

Cena ovog kapitala se obično izražava kao fiksna kamatne stope od, recimo 5% ili pak promenljive kamatne stope koja se vezuje za EUROBOR (na primer EUROBOR+3%). Mezzanine fond menadžeri pored ovoga zahtevaju i određeno učešće u ekonomskoj dobiti svoje investicije koja se izražava kroz određena konvertibilna prava (recimo da se obveznica konvertuje u akciju) ili u izdavanju varanta za kupovinu akcija koji daje pravo mezzanine fondu na određeni broj akcija. Vrednost/cena ovog prava na konverziju zavisi od mnogih faktora kao što su rizik ulaganja, rok, veličina društva u koje se ulaže itd. ali se uglavnom kreće 2-3%.

Isplata mezzanine kapitala se vrši nakon isteka roka (6-10 godina) ili nakon prodaje preduzeća strategijskom investitoru, na berzi ili na neki drugi način.

Više o nebankarskim izvorima finansiranja možete pročitati ovde. O upotrebi mezanina u građevinarstvu pročitajte više u "Finansijski instrumenat mezzanine u građevinarstvu".

Za finansiranje iz nebankarskih izvora mi nudimo sledeće usluge

  • Priprema strategije dokapitalizacije
  • Asistencija u pripremi biznis plana
  • Izrada procene vrednosti kapitala
  • Due dilligence analiza
  • Izrada teasera, ponude (Offering memorandum, Prospekt) i druge prodajne dokumentacije
  • Identifikacija potencijalnih investitora (strateških ili finansijskih) i kontakti sa njima u cilju prezentacije klijenta
  • Promocija i marketing ponude za dokapitalizaciju
  • Selekcija investitora, pregovori sa njima, potpisivanje ugovora
  • Preduzimanje svih drugih koraka do uspešne realizacije projekta

Ažurirano 1. oktobra 2018.

Autorska prava ©SEECAP Konsalting doo 2001-2017. Design & realization Great Shade Factory