BLOG ČLANCI

EBRD IZDAO OBVEZNICE U DINARIMA

EBRD je 5. decembra 2016. izdao dinarske obveznice u vrednosti od RSD 2,5 milijardi. Potražnja je bila oko RSD 4,5 milijardi. To su trogodišnje obveznice sa promenljivom kamatnom stopom od 3M Belibor + 0,4% i kvartalnom isplatom kamata. Obveznice će biti listirane na Beogradskoj berzi gde će se obavljati sekundarna trgovina ovim hartijama od vrednosti. Prikupljena sredstva EBRD namerava da plasira kao kredite u privredu Srbije.

Značaj ove emisije je višestruk:

• Sama činjenica da je potražnja za ovom obveznicama premašila ponudu za RSD 2 milijarde ukazuje na poverenje koje investitori imaju u tržište dužničkog kapitala. To otvara vrata i drugim kvalitetnim izdavaocima da izdavanjem svojih obveznica dođu do jeftinijeg dužničkog kapitala za finansiranje svojih poslovnih aktivnosti;
• Preduzeća sa viškovima gotovine mogu da kupe ove hartije od vrednosti kako bi sticali veće prihode od kamata od onih koje bi dobijali na ista ta sredstva u bankama. S obzirom da se radi o likvidnoj HoV, u slučaju iznenadne potrebe za gotovinom, preduzeće može iste da proda i svoju poziciju da konvertuje u gotovinu;
• Preduzeća će moći da se pozajmljuju u dinarima po relativno niskim kamatnim stopama bez indeksiranja kredita prema Evru. Rizik promene kamatne stope ostaje ali se izbegava rizik promene kursa dinara prema valuti indeksiranja, Evru (videti tabele trendova kamatnih stopa gore). EBRD je upravo objavio da je preduzeću Farmina Pet Foods Srbija odobrio kredit od €7,25 miliona radi finansiranja njihovog programa proširenja kapaciteta od €14,5 miliona;
• Pozitivan efekat „dinarizacije“ ekonomije jer se sa kamatnim stopama i kursevima upravlja iz Srbije u skladu sa potrebama i kretanjima u srpskoj ekonomiji a ne iz nekog udaljenog finansijskog centra koji prvenstveno sagledava svoje ili šira ekonomska kretanja od onih u Srbiji.

€60 MILIONA KREDITA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U SRBIJI

Banka Intesa i Evropski investicioni fond su potpisali ugovor kojim će BI dobiti €60 miliona za kreditiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Ono što je najinteresantnije je da će se ovi krediti plasirati bez hipoteke kao sredstva obezbeđenja. Generalni uslovi su sledeći:

• Vreme plasiranja kredita-2 godine
• Period odobravanja – na 36 meseci
• Kamatne stope-od 2,39-7,70%
• Namena – finansiranje obrtnih sredstava
• Maksimalni iznos - €150.000
• Sredstva obezbeđenja – EIF je garant plasmana, BI neće tražiti hipoteke ali je za sada nejasno da li će tražiti neka druga sredstva obezbeđenja, zalogu na primer.

Ovo kreditiranje predstavlja odstupanje od tradicionalnog kreditnog finansiranja uz obavezno polaganje hipoteke (asset based finance) i prelazak na finansiranje novčanih tokova preduzeća (cash flow based finance). To znači da će budući korisnici ovih kredita morati da pokažu da će kredite moći da otplate iz svojih budućih prihoda bez obzira na vrednost nekretnina i drugih osnovnih sredstava koje preduzeće ima. Smatramo da će zbog toga kreditna sposobnost budućih korisnika ovakvih kredita biti rigorozno procenjivana. Oni će morati da pripreme kvalitetne trogodišnje planove poslovanja, projekcije svojih bilansa a naročito projekcije gotovinskih tokova iz kojih će Banka moći da zaključi da će oni biti u stanju da otplate uzete kredite.

ECB NASTAVLJA SA KVANTITATIVNIM OLAKŠICAMA

Evropska centralna banka je objavila da će nastaviti sa svojom politikom otkupa državnih i korporacijskih obveznica (asset purchase program) na evropskom tržištu u cilju daljeg stimulisanja evropske privrede. Ovaj program je započeo u januaru 2015. i do sada je ECB plasirala €1.400 milijardi sa vrlo skromnim efektom jer EU privreda i dalje beleži nisku stopu rasta od oko 0,3%. Plan ECB je da do decembra 2017. plasira dodatnih €780 milijardi u evropski monetarni sistem, €80 milijardi mesečno do marta 2017. a nakon toga €60 milijardi mesečno.

Skromni rezultati ovog programa su, između ostalog izazvani i ovom faktorima:

• Komercijalne banke su došle do gotovine koju bi mogle da reinvestiraju u privredu, ali zbog loših rezultata u privredi, one imaju problem da pronađu kreditno sposobne ili profitabilne projekte za finansiranje, što usporava ceo proces,
• Banke se osećaju mnogo komfornije da svoja sredstva plasiraju u investicione nekretnine, zbog čega je došlo do naglog rasta građevinarstva ali i cena nekretnina na tržištu. Taj rast cena nekretnina doveo je do porasta investicionih ulaganja i iz drugih izvora, van EU, što dovodi do daljeg rasta cene nekretnina itd. čime se ceo proces polako pretvara u spekulativni balon porasta cena nekretnina. Problem sa ulaganjem u investicione nekretnine (stanovi, poslovni prostor itd) je taj, što one za razliku od investicije u proizvodne kapacitete koji stvaraju novu dodatnu vrednost, nekretnine u svom daljem postojanju samo „zamrzavaju“ i vrše preraspodelu postojećeg društvenog bogatstva a ne stvaraju nove vrednosti;
• ECB je od korporativnih obveznica kupovala obveznice naftnih kompanija kao što su Shell, Eni, Total, OMV itd. Zbog niske cene energenata u poslednjih 12-18 meseci, sve naftne kompanije su smanjivale svoje investicije i/ili pokrivale gubitke iz postojećih investicija i programa.

Naredna dvanaestomesečna kvantitativna olakšica ima više šansi da uspe i da poveća stupu rasta evropske privrede i zbog eksternih vanevropskih faktora kao što novi investicioni ciklus koji je najavio novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Berza u Njujorku je pre neki dan prvi put preskočila istorijski nivo od 19.000 indeksnih poena), zbog dogovora OPEK i ne-OPEK proizvođača nafte o smanjenju proizvodnje i stabilizaciji cena ali i zbog sve očiglednijeg urušavanja finansijskih sankcija Rusiji. Nove privredne aktivnosti će se pozitivno odraziti i na evropsku ekonomiju. Trebalo bi očekivati privredni rast a time i rast kamatnih stopa u Evropi.