BLOG ČLANCI

Ključne karakteristike Plana

Ključni tačke Plana su:

• Investicije u obnovljive izvore energije: Očekuje se da će do 2030. godine biti dodato oko 3,5 GV novih solarnih i vetroelektrana.
• Dekarbonizacija: Plan ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40,3% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
• Unutrašnje energetsko tržište: Razvoj konkurentnog i integrisanog energetskog tržišta koje omogućava slobodan protok energije i povećava transparentnost.
• Energetska bezbednost: Obezbeđivanje stabilnog i sigurnog snabdevanja energijom kroz diversifikaciju izvora energije i modernizaciju energetske infrastrukture.
• Energetska efikasnost: Biće intenzivnih ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima.
• Zaštita životne sredine: Plan je usklađen sa evropskim standardima dekarbonizacije i ima za cilj unapređenje zaštite životne sredine.
• Istraživanje, inovacije i konkurentnost: Podsticanje istraživanja i inovacija u oblasti energetike i klimatskih promena u cilju povećanja konkurentnosti i održivosti energetskog sektora. Vlada Srbije je potpisala memorandume sa preko 20 istraživačko-razvojnih institucija koje će raditi na implementaciji Plana.

Očekuje se da će ovaj strateški potez poboljšati sigurnost snabdevanja električnom energijom, povećati upotrebu čiste energije i doprineti održivosti životne sredine.

Trenutni energetski miks Srbije

U energetskom miksu Srbije pre svega dominiraju fosilna goriva, ali je sve veći naglasak na obnovljivim izvorima energije. Evo pregleda trenutnog energetskog miksa:

1. Fosilna goriva:
• Ugalj: Ugalj je najveća komponenta, koja čini oko 45% ukupne energije.
• Nafta: Učešće nafte u energetskom miksu je oko 24%.
• Prirodni gas : Prirodni gas čini oko 15%.
2. Obnovljiva energija:
• Hidroenergija: Hidroenergija je najznačajniji obnovljivi izvor, koji doprinosi značajnom delu miksa obnovljive energije.
• Vetar i solarna energija: Energija dobijena iz vetra i sunca je u porastu, a energija vetra učestvuje sa oko 27% kapaciteta obnovljive energije.
• Bioenergija : Bioenergija takođe igra ulogu, čineći oko 13% potrošnje obnovljive energije.
3. Proizvodnja električne energije:
• Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) poseduje većinu instaliranih kapaciteta, uključujući termoelektrane i hidroelektrane.
• Nezavisni proizvođači energije (IPP) uglavnom poseduju proizvodne kapacitete obnovljive energije pomoću vetra, solarne elektrane, male hidroelektrane i elektrane na biomasu.
4. Ciljevi energetske tranzicije:
• Srbija ima za cilj da poveća udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji energije, sa ciljevima postavljenim za naredne decenije.

Ovaj energetski miks odražava stalne napore Srbije da uravnoteži svoje oslanjanje na fosilna goriva sa razvojem obnovljivih izvora energije, usklađujući se sa globalnim trendovima ka održivosti i zaštiti životne sredine.

Izazovi implementacije Plana

Sa takvim energetskim miksom, implementacija Plana se suočava sa nekoliko izazova:

1. Zavisnost od fosilnih goriva: Uprkos nastojanjima za povećanje obnovljivih izvora energije, Srbija se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, posebno na ugalj. Prelazak sa uglja i drugih fosilnih goriva uz obezbeđivanje energetske bezbednosti predstavlja značajan izazov.
2. Investicije i finansiranje: Postizanje ambicioznih ciljeva za povećanje OIE i unapređenje energetske efikasnosti zahteva značajna ulaganja. Obezbeđivanje neophodnog finansiranja i privlačenje privatnih investicija je jedan od načina za bržu implementaciju Plana.
3. Infrastruktura i tehnologija: Nadogradnja postojeće energetske infrastrukture radi uključivanja novih obnovljivih izvora energije u distributivnu mrežu i poboljšanje energetske efikasnosti u svim sektorima zahtevaće uvođenje naprednih tehnologija i značajna infrastrukturna ulaganja.
4. Pravni i politički okvir: Razvoj i implementacija efikasnih politika i propisa koji podržavaju INEKP ciljeve, uključujući sisteme trgovanja emisijama gasova sa efektom staklene bašte i poreze na ugljenik (carbon tax) je složen proces i zahteva pažljivo planiranje.
5. Angažovanje šire javnosti i zainteresovanih grupa: Obezbeđivanje javne podrške i angažovanje različitih zainteresovanih grupa, uključujući industriju, nevladine organizacije i lokalne zajednice, ključno je za uspešnu implementaciju Plana.

Pošto smo firma koja pruža usluge finansijskog konsaltinga, naš fokus je na izvorima i načinima finansiranja obnovljivih izvora energije, o čemu ćemo detaljnije govoriti u nastavku ovog članka.

Izvori finansiranja OIE

Projekti u okviru Plana se finansiraju iz različitih izvora:

1. Finansiranje Evropske Unije (EU): Priprema samog INECP-a je deo projekta koji finansira EU, sa početnim ulaganjem od €900.000.
2. Međunarodne finansijske institucije: EBRD, IFC, Svetska banka, GIZ i druge institucije pružaju tehničku pomoć kao i finansijsku podršku, direktno ili indirektno preko lokalnih komercijalnih banaka.
3. Investicije javnog sektora: Vlada Srbije je izdvojila značajna sredstva za ove projekte kroz subvencije, poreske olakšice i na drugi način. Ukupne investicione potrebe javnog sektora procenjene su na oko €10,72 milijardi do 2030. godine.
4. Komercijalne banke: uloga komercijalnih banaka je od suštinskog značaja za mobilizaciju lokalne štednje za finansiranje obnovljivih izvora energije ali i da funkcionišu kao kanal za ulaganje sredstava međunarodnih finansijskih institucija.
5. Privatne investicije: Privlačenje investicija privatnog sektora je takođe ključna komponenta. Predviđa se da će kumulativne investicione potrebe, uključujući doprinose privatnog sektora, dostići €27,41 milijardi do 2030. Srbija pokušava da privuče i domaće i međunarodne investitore u projekte ulaganje u obnovljive izvore energije. Oblasti za ulaganja uključuju:
1. solarne elektrane,
2. vetroelektrane,
3. geotermalna energija – u žurbi za ulaganjem u solarne i vetroelektrane, ovaj izvor energije se nekako zanemaruje. Mogućnosti ulaganja su:



1. Stambena izgradnja za grejanje i hlađenje individualnih stambenih objekata sa bilo kojim brojem stambenih jedinica. Ova konsultantska kuća je savetnik i radi na obezbeđenju kapitala za izgradnju stambenog objekta od 950 stambenih jedinica koje će se grejati i hladiti zatvorenim vertikalnim geotermalnim energetskim sistemom (close loop). Takođe postoje mogućnosti korišćenja geotermalne energije u otvorenim geotermalnim sistemima (open loop), što je, na primer, primenjeno u nekim stambenim zgradama na Novom Beogradu,
2. Daljinsko centralno grejanje - Vlada ulaže u ugradnju toplotnih pumpi za razmenu toplote (open loop) u jednom broju gradova koji će za grejanje koristiti podzemne termalne vode (Bogatić na primer) ili reke (grad Niš) ili za javne objekte kao što je kao nova Autobuska stanica na Novom Beogradu koja će koristiti obilje podzemnih voda na toj lokaciji za grejanje i hlađenje.
3. Proizvodnja električne energije - na određenim mestima sa termalnom podzemnom vodom moguća je izgradnja objekata za proizvodnju električne energije, na primer Vranjska Banja.

Svi gore pomenuti izvori finansiranja su ključni za obezbeđivanje uspešne implementacije INEKP-a i postizanje njegovih ambicioznih ciljeva.

Međunarodni izvori finansiranja

Postoji nekoliko značajnih studija slučaja uspešnih zelenih projekata finansiranih od strane banaka u Srbiji:

1. Green for Growth Fund i UniCredit Bank Srbija: U februaru 2024. godine, Green for Growth Fund (GGF) je obezbedio kredit od 50 miliona evra UniCredit banci Srbija za finansiranje projekata obnovljive energije, fokusirajući se na energiju sunca i vetra. Očekuje se da će ova inicijativa uštedeti 400.000 MVh primarne energije godišnje i smanjiti emisiju CO2 za 132.000 tona godišnje.
2. Program zelenih, živih, otpornih gradova: pokrenut od strane Svetske banke u junu 2021. godine, ovaj program ima za cilj jačanje održivog i otpornog urbanog razvoja u odabranim gradovima Srbije. Program se fokusira na unapređenje zelene infrastrukture, poboljšanje energetske efikasnosti i promovisanje održivog urbanog planiranja.
3. Povećanje zelenog finansiranja za MMSP: Studija koju sufinansiraju EU i UNDP naglašava ulogu komercijalnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija u podršci zelenim projektima za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u Srbiji. Ovo uključuje obezbeđivanje dugoročnih zajmova, garancija, grantova i tehničke pomoći kako bi se osigurao uspeh zelenih investicija.

Podsticaji i subvencije

Srbija nudi razne podsticaje namenjene privatnim investitorima u zelenu energiju:

1. Subvencije i grantovi: Vlada daje subvencije za do 65% sredstava uloženih u mere energetske efikasnosti u privatnim domaćinstvima. Ovo uključuje ulaganja u izolaciju, nove prozore i kotlove na biomasu.
2. Subvencije zasnovane na aukcijama: Novi zakon o korišćenju obnovljive energije uključuje subvencije zasnovane na aukcijama, kao što su tržišne premije i fid-in tarife, za podršku projektima obnovljive energije. Ovi podsticaji su dizajnirani da ulaganja u vetar, solarnu energiju i druge obnovljive izvore energije učine privlačnijim.
3. Korporativni ugovori o kupovini energije (PPA): Ovi sporazumi omogućavaju privatnim kompanijama da sklapaju dugoročne ugovore za kupovinu obnovljive energije direktno od proizvođača, obezbeđujući stabilan tok prihoda za investitore.
4. Poreske olakšice: Postoje različite poreske olakšice za kompanije koje ulažu u projekte obnovljive energije, uključujući smanjene poreze i oslobađanja.
5. Međunarodno finansiranje i podrška: Međunarodne finansijske institucije, kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), obezbeđuju zajmove i tehničku pomoć za podršku zelenim projektima. EU takođe sufinansira projekte koji imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti i usvajanje obnovljivih izvora energije.

Ovi podsticaji su deo šire strategije Srbije za prelazak na održiviju i zelenu ekonomiju.

Uloga poslovnih banaka

Banke igraju ključnu ulogu u finansiranju projekata obnovljive energije u Srbiji kroz različite mehanizme:

1. Partnerstvo sa međunarodnim finansijskim institucijama (MFI): komercijalne banke sarađuju sa međunarodnim finansijskim institucijama kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kako bi obezbedile dodatno finansiranje i podršku za zelene projekte. EBRD je, na primer, značajno investirala u sektore energetske efikasnosti i čiste energije u Srbiji. Gore smo pomenuli UniCredit Bank Srbija koja nudi značajne kredite posebno za projekte obnovljive energije u okviru Green for Growth Fund (GGF) za finansiranje projekata solarnih i vetroelektrana. Raiffeisen Banka je u junu 2024. izdala obveznice u vrednosti emisije od RSD 6 milijardi (€51,2 miliona). EBRD je pomogao ovu emisiju kupovinom obveznica od RSD 2,3 milijarde (€19,6 miliona) s tim što će najmanje 30% ovih sredstava biti korišćeno za finansiranje MMSP u okviru EBRD programa Green Economy Transition.
2. Tehnička pomoć: Banke često pružaju tehničku podršku razvijačima obnovljivih izvora energije. Ovo uključuje pomoć sa dužnom pažnjom, praćenje izgradnje i osiguranje da projekti ispunjavaju tehničke i ekološke standarde.
3. Mehanizmi za smanjenje rizika: Finansijske institucije koriste mehanizme za smanjenje rizika kako bi zelene investicije bile atraktivnije. Ovo može uključivati garancije, osiguranje i druge finansijske instrumente koji smanjuju rizik za investitore.
4. Promovisanje zelenih finansija: Banke su ključni igrači u promovisanju zelenih finansija nudeći specijalizovane finansijske proizvode i usluge koje podržavaju održiva ulaganja. Ovo uključuje zelene obveznice, zajmove vezane za održivost i druga inovativna rešenja za finansiranje 4 .

Ovi napori banaka su od suštinskog značaja za pokretanje tranzicije ka održivijem energetskom sektoru u Srbiji.

Međutim, implementacija zelenih projekata koje finansira banke u Srbiji nije jednostavna i ima svoje prepreke i izazove:

1. Nedostatak dugoročne politike: Mnogim komercijalnim bankama u Srbiji nedostaje dugoročna politika finansiranja zelenih projekata. Često ove investicije doživljavaju kao neisplative i rizične.
2. Kapacitet i stručnost: Postoji nedostatak veština i stručnosti u bankama za efektivnu procenu i implementaciju zelenih projekata. Ovo uključuje nedostatak znanja o zelenim tehnologijama i mogućnostima finansiranja.
3. Regulatorne i pravne barijere: Komplikovane pravne procedure i regulatorni okviri mogu ometati nesmetanu implementaciju zelenih projekata. Kretanje kroz ove složenosti zahteva značajno vreme i resurse.
4. Finansiranje i finansijski instrumenti: Obezbeđivanje adekvatnog finansiranja ostaje izazov. Iako su dostupni različiti finansijski instrumenti, pristup im može biti težak za mala preduzeća i projekte.
5. Javna svest i angažovanje: Obezbeđivanje podrške i angažovanja javnosti je od ključnog značaja. Često postoji nedostatak svesti i razumevanja u javnosti i zainteresovanim stranama o koristima i značaju zelenih projekata.
6. Ekološki i tehnički izazovi: Projekti se često suočavaju sa ekološkim i tehničkim izazovima, kao što je izbor lokacije za instalacije obnovljive energije i integracija novih tehnologija u postojeću infrastrukturu.

Rešavanje ovih izazova zahteva usaglašene napore banaka, vlade i drugih zainteresovanih strana da stvore podsticajnije okruženje za ulaganja u obnovljive izvore energije.

Uloga konsultanata u obezbeđenju finansijskih sredstava za investicije u OIE

Finansijski konsultanti u Srbiji igraju ključnu ulogu u podršci privatnim investitorima u obezbeđivanju finansijskih sredstava, investicionog kapitala i kredita za projekte obnovljive energije. Evo kako možemo da pomognemo:

1. Priprema dokumentacije: Konsultanti pomažu u pripremi sve potrebne dokumentacije za apliciranje za kredit, uključujući poslovne planove, studije izvodljivosti i finansijske analize.
2. Strukturiranje kapitala projekta: Pomažu u definisanju optimalne strukture kapitala za finansiranje projekta, minimizirajući finansijsko učešće investitora i maksimizirajući prinos na uloženi kapital.
3. Pristup finansijskim izvorima: Konsultanti imaju mrežu kontakata sa bankama i nebankarskim finansijskim institucijama, što olakšava pristup povoljnim kreditima i investicijama.
4. Savetovanje i podrška: Pružaju konsultantske usluge tokom celog procesa, od početne ideje do realizacije projekta, uključujući pomoć u pregovorima sa finansijskim institucijama.
5. Upravljanje rizikom: Pomozite da se identifikuju i upravljaju rizicima povezanim sa projektima obnovljivih izvora energije, čime se povećava verovatnoća uspeha projekta.

Naše ponude

• Ako tražite mali projekat obnovljive energije, razmotrite našu atraktivnu ponudu za investiciju u solarnu elektranu sa uslovima za projektovanje i priključenje na distributivnu mrežu BEZ obaveze za instalaciju baterija sa skladištenje električne energije.
• Ako tražite veliki projekat obnovljive energije, kontaktirajte nas kako bismo razmotrili vaše zahteve za ulaganje.