Ovo su naši članci na pojedine poslovne i finansijske teme koje u objavljeni ili prezentirani na konferencijama ili u drugim publikacijama i medijima. Neki članci su ekskluzivno publikovani samo na ovom sajtu.
Pokušavamo da analiziramo i objasnimo praktične aspekte pojedinih tema ili pitanja koji bi poslovni ljudi mogli da primene u poslovnoj praksi.
Molimo da nas za sva pitanja u vezi prezentiranih članaka kontaktirate elektronskom poštom ili na telefon +381 11 36 35 935 ili mobilni telefon +381 63 377 960 ili korišćenjem formulara za kontakt koji se nalazi na kraju svakog opširnijeg članka.
PROMENE NA ZAPADU I NOVI INVESTICIONI CIKLUS
U poslednjih nekoliko nedelja su se desili neki događaji koji snažno ukazuju na promene koje će imati značajan uticaj na poslovanje u ovoj i narednim godinama. Zbog toga smo pripremili ovu analizu o verovatnim promenama u geopolitici u svetu a naročito u EU i mogućem uticaju tih promena na poslovanje u Srbiji i zemljama u okruženju u kojima SEECAP takođe posluje.
Pogledajte panel diskusiji o trendovima na srpskom tržištu nekretnina, organizovanoj od strane portala nekretnine.rs i medijske kuće Blic, 18. novembra 2024. u hotelu Hilton u Beogradu. Saznajte više o primerima dobre prakse i potencijalima za dalja ulaganja u nekretnine.
Na panelu će govoriti direktor SEECAP-a Zoran Mitić, kao i predstavnici renomiranih investitora, Milan Mihajlović iz „Sokolis“ i Ognjen Zirojević iz „Prestige Invest“. Moderator panela je direktor portala nekretnine.rs Jelena Dukić.
Standard & Poor’s je 04.10.2024. poboljšao kreditni rejting Srbije na investicioni nivo BBB-, prethodna ocena, BB+. To je pomak iz statusa neinvesticionog rangiranja u investicioni status. Izgledi su stabilni za zemlju i stavljaju je u isti rang sa zemljama članicama EU Mađarskom i Rumunijom.
Glavni detalji:
Prethodna ocena: BB+ (stabilni izgledi)
Nova ocena: BBB- (stabilni izgledi)
Datum ocene: 4. oktobar 2024
Prognoza: stabilan
Ključni faktori koji su uticali na odluku S&P-a da podigne kreditni rejting Srbije na investicioni kreditni rejting su:
Snažne ekonomske performanse
Poboljšana fiskalna politika
Povećano poverenje investitora
Strateške reforme i stabilnost
Očekuje se da će to imati značajan uticaj na srpsku privredu i direktne strane investicije (FDI). Druge velike agencije za kreditni rejting, kao što su Fitch i Moody's, verovatno će slediti taj primer sa svojom sledećom procenom kreditnog rejtinga Srbije, što će dodatno poboljšati finansijsku reputaciju Srbije. Ovaj tektonski pomak za Srbiju i njegov mogući uticaj na realnu privredu i ulaganja u nekretnine i ugostiteljstvo dalje ćemo analizirati u posebnom članku koji će biti objavljen u narednih nekoliko dana.
SRBIJA USVOJILA NACIONALNI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN
Saznajte više o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije (INEKP), usvojenom u julu 2024. godine, koji ima za cilj da poveća učešće obnovljive energiju na 45% do 2030. Ovaj članak se bavi ključnim karakteristikama Plana, uključujući mogućnosti ulaganja i OIE, izvori finansiranja obnovljive energije, subvencije i podsticaji za privatne investitore, uloga komercijalnih banaka i konsultanata.
ZAKON O KORIŠĆENJU OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U SRBIJI
Srbija je u aprilu 2021. godine donela Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovaj zakon predstavlja značajan korak ka promovisanju zelene energije i ekološke održivosti u zemlji. Članak objašnjava glavne tačke Zakona i njegov uticaj na investicije u obnovljive izvore energije, male projekte obnovljive energije kao i njegov uticaj na velike projekte obnovljive energije i direktne strane investicije u sektoru obnovljive energije u Srbiji.
Finansijsko modeliranje je na matematici i finansijskim postulatima bazirano predviđanje budućih događaja u vezi sa pojedinačnom investicijom ili portfeljom investicija, projekcijom mogućnosti otplate uzetog kredita, sagledavanjem isplativosti ulaganja u novi projekat, procenu vrednosti projekta ili udela i za mnoge druge svrhe. Finansijski model analizira i prognozira finansijske efekte ulaganja u nekretnine, bilo da se radi o izgradnji novog objekta ili kupovini postojećeg. Iz tih razloga danas se ne može zamisliti bilo kakav investicioni projekat bez da je prethodno bio finansijski modeliran.
Ovaj članak je pripremljen za i prvo objavljen na portalu gradnja.rs pod nazivom „Projektno finansiranje u Srbiji — Koje su zamke i na šta treba da obratite pažnju“ S obzirom da se radi o našem autorskom članku, objavljujemo ga i ovde na sajtu SEECAP Konsaltinga u nešto proširenom izdanju.
U članku analiziramo situaciju na finansijskom tržištu Srbije u vezi sa projektnim finansiranjem za izgradnju svih tipova nekretnina, šta je potrebno investitorima kako bi bili uspešni u dobijanju kredita za finansiranje izgradnje investicionih nekretnina (stambeni objekti, poslovni prostor, hoteli itd).
Projektno finansiranje je kreditno finansiranje gde otplata kredita finansira iz prihoda samog projekta koji se finansira. Sam projekat odnosno nekretnina koja će da generiše prihode u budućnosti se koristi kao sredstvo obezbeđenja za kredit.
Davalac kredita je banka koja kredit odobrava investitoru, što je obično novoosnovano privredno društvo (SPV). U Srbiji je raširena pojava da se finansiranje izgradnje stambenih projekta vrši ne od strane banke nego od strane izvođača radova, isporučioca materijala i opreme ili vlasnika građevinske parcele gde je moneta izmirenja obaveza "kvadrati izgrađenog prostora".
Objašnjavamo najčešće negativne strane ovakvog načina finansiranja stambene izgradnje.
Cene poljoprivrednog zemljišta rastu i u Srbiji ali i u svetu. U svetu poljoprivredno zemljište je odavno dobilo status posebne klase investicione imovine. Prema izveštaju RGZ cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji raste po godišnjoj stopi od 6-10%. U nekim delovima zemlje cena hektara je prešla €30.000.
Cena poljoprivrednog zemljišta će nastaviti da raste i u narednim godinama, iz razloga koje možete da vidite iz naše analize cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i budućih trendova cene ove imovinske klase.
CENE NEKRETNINA U SRBIJI 2020.
TRŽIŠTE, TRENDOVI I PRINOSI NA INVESTICIJE
Uprkos Covidu -19, tržište nekretnina u Srbiji 2020. godine nastavilo se sa kontinuiranim rastom, koji je počeo 2016. Nakon određenog nesnalaženja i potpunog poricanja postojanja Covid -19 krajem februara 2020., Vlada je 16. marta 2020. proglasila vanredno stanje koje je ublaženo krajem maja 2020. Tokom ovog perioda transakcije imovine su pale na rekordno nizak nivo, ali su se brzo oporavile, posebno u četvrtom kvartalu 2020. godine, kada su transakcije imovine dostigle istorijski visok nivo.
Covid 19 je ipak ostavio svoj pečat na navike i potrebe kupaca nekretnina u Srbiji što se odrazilo na kretanje cena i dalju segmentaciju tržišta. Sve ovo smo ilustrovali u brojnim tabelama i komparativnim podacima iz ranijih godina kako bi smo sagledali kuda se tržište nekretnina kreće. Ovi podaci su važni kako za investitore tako i za kupce stambenih ili korisnike komercijalnih nekretnina.
NAČIN I POSTUPAK OBEZBEĐENJA KREDITA
ZA PROJEKTNO FINANSIRANJE GRAĐEVINSKOG OBJEKTA
Projektno finansiranje je poseban način finansiranja investicionih
projekata u građevinarstvu. Ovaj model finansiranja omogućava
zatvaranje finansijske konstrukcije finansiranja izgradnje
stambenih, poslovnih (kancelarijske, maloprodajni, industrijski i
logistički objekti) i ugostiteljskih kapacitete (smeštajni
kapaciteti, restorani, zabavni sadržaj itd). Ove objekte
investitori kasnije prodaju, rentiraju ili vrše njihovu
eksploataciju na neki drugi način.
Finansiranje se vrši odobrenjem kredita novoosnovanom privrednom
društvu (SPV) koje je formirano isključivo radi realizacije
nameravanog investicionog građevinskog projekta. Zbog toga se
ocena kreditne sposobnosti zajmotražioca bazira na budućim
finansijskim performansama projekta i proceni njegovog rizika. U
principu, rizik projekta je uvek na SPV i ne prenosi se na
njegovog osnivača. To znači da banka mora da bude sigurna da će iz
realizacije budućeg projekta moći da povrati kredit sa
odgovarajućom kamatom.
Zbog visokog rizika, banke su vrlo rigorozne u odobravanju ovakvih
kredita. Stoga je na teret na zajmotražiocu da pripremi svu potrebnu
dokumentaciju koju će da priloži uz svoj zahtev za kredit kako bi banka mogla
adekvatno da proceni rizičnost svog plasmana i da li će i po kojoj
ceni (visini kamatne stope) odobriti traženi kredit.
Mi asistiramo investitorima u pripremi zahteva za kredit i prateće
dokumentacije. O samom procesu obezbeđenja kredita za finansiranje
investicionih građevinski projekata i naše uloge u tom procesu
možete više da saznate ako kliknete dole na dugme „OPŠIRNIJE“.
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE PROJEKTIMA U GRAĐEVINARSTVU
STANOGRADNJA, POSLOVNI PROSTOR ILI HOTELI
Kakav je finansijski menadžment investicionog projekat u
građevinarsku u koji Vi investirate? Da li imate dobar uvid u
izvore finansiranja troškova projekta i način na koji se pare
troše? Kakva je profitabilnost projekta, koliki je prinos na
ukupna uložena sredstva ili prinos na sredstva koja ste Vi uložili
u projekat?
Da li se finansiranje projekta odvija prema planu i budžetu ili
postoje poremećaji (skok cena ulaznih inputa, kašnjenje,
nepredviđeni radovi, promena tržišnih uslova poslovanja) i kako
oni utiču na ukupne finansijske performanse Vašeg projekta? Da li
postoje načini da se neki troškovi smanje a prihodi povećaju?
Da li imate pripremljeni budžet za ceo projekat i/ili za pojedine
vremenske intervale, recimo 12 meseci. Da li ovaj budžet redovno
ažurirate sa tekućim podacima kako bi ste sve vreme imali uvid u
celokupnu finansijsku sliku projekata?
Kakvi su gotovinski tekući novčani tokovi projekta u odnosu na
planirane (da li ste planirali novčane tokove za celo vreme
trajanja projekta?) i da li ti novčani tokovi pokrivaju sve
finansijske potrebe izgradnje objekta? Gde je prelomna tačka
profitabilnosti kada prihodi postaju veći od rashoda? Ovo pitanje
je važno ne samo za investitora nego i za banku koja prati
projekat kroz projektno finansiranje.
Odgovore na ova i druga pitanja možete dobiti samo ako
kontinuirano analizirate sve događaje koji mogu da utiču na
finansiranje projekta. Taj kontinuirani proces se obično naziva finansijsko upravljanje projektom ili finansijski menadžment
projekta
STUDIJA ISPLATIVOSTI INVESTICIONOG GRAĐEVINSKOG PROJEKTA
Kritičko dekodiranje-Balkanski arhitektonski bijenale 2019. je
održan u Beogradu od 14-21. novembra 2019. Ova izuzetna
manifestacija je obilovala dešavanjima u kojima su uzeli učešće
razni učesnici u građevinskoj delatnosti iz zemlje i
inostranstva-od arhitekata, dizajnera, urbanista, konsultanata,
predstavnika vlasti, građevinskih preduzeća, softverskih
kompanija, proizvođača građevinskog materijala i nameštaja i
slično. Bijenale se odigrao na nekoliko mesta, u bioskopu
„Balkan“, Tehničkom fakultetu, Galeriji „Progres“ i Jugoslovenskoj
kinoteci. Bijenale je organizaciono i tehnički bio podržan od
strane Fondacije Saše Marčeta.
SEECAP je na ovom Bijenalu učestvovao u tematskom delu „Arena
investicija u arhitekturi“ sa prezentacijom „Studija isplativosti investicionog građevinskog projekta“. Prezentaciju možete da vidite ako kliknete na dugme „Opširnije“ dole.
19. oktobra 2019. je u jednodnevnoj poseti Srbiji boravila zvanična državna delegacija Ruske Federacije predvođena
predsednikom Vlade RF Dimitrijem Medvedevim. Poseta je bila
politička, komemorativna (obeležavanje 75. godišnjice oslobođenja
Beograda) ali i ekonomska. Srbija ima hronični trgovinski deficit
sa Rusijom i cilj nam je da pokušamo da ukažemo na neke mogućnosti
smanjenja tog deficita. Ova analiza ukazuje na dileme i
specifičnosti izvoza roba i usluga u Rusiju sa posebnim osvrtom na
izvoz prehrambenih proizvoda i banjski turizam.
Ova analiza je prezentovana i u emisiji „U središtu pažnje“ Prvog programa Radio Beograda 21.10.2019. Analizu možete da
pročitate ako kliknete na dugme "Opširnije" dole.
Tokom prve polovine 2019. tržište nekretnina u Srbiji je poraslo
po vrednosti za 12,50% iako je broj kupoprodajnih transakcija
smanjen za 2,08%. Znatno je povećan rast kupoprodaje komercijalnih
nekretnina, za čitavih skoro 120%.
Više o svemu tome sa tabelama i grafikonima možete da pročitate u
našoj informaciji “Cene nekretnina u prvoj polovini 2019“ ako
kliknete dole na „Opširnije“.
Tekuća 2018. će, po svemu sudeći, biti najbolja godina za tržište
nekretnina od finansijske krize 2008. U prvoj polovini 2018. došlo
je do rasta prometa nekretnina po broju i po vrednosti. Iako se
dosta gradi, cene stambenih nekretnina su se povećale za 7,7% na
nacionalnom nivou. Grade se poslovni objekti, industrijske
nekretnine i trgovinski centri. Potražnja je dobra što održava
stope prinosa komercijalnih nekretnina na visokom nivou.
Tome svakako doprinosi povećana zaposlenost stanovništva i rast
BDP. Više o svemu tome sa tabelama i grafikonima možete da
pročitate u našoj informaciji “Cene nekretnina u prvoj polovini
2018“ ako kliknete dole na „Opširnije“.
Udruženje hotelsko ugostiteljske privrede Srbije — HORES je
zajedno sa Ekonomskim Fakultetom Univerziteta u Beogradu,
Fakultetom za hotelijerski i turistički menadžment Univerziteta
Singidunum, Visokom turističkom školom i Visokom hotelijerskom
školom iz Beograda od 16.-18. novembra 2017. organizovao XI po
redu naučno stručnu konferenciju „HOTELSKA KUĆA 2017“.
SEECAP je na ovoj konferenciji prezentovao svoj rad pod nazivom
„Faze i dokumentacija u finansiranju kapitalnih investicija u
hotelijerstvu“. Rad je baziran na teorijskim postavkama ali i praktičnom
iskustvu finansiranja investicija u hotelijerstvu. Ovaj rad je
publikovan u Zborniku radova sa Konferencije.
Ceo tekst ovog zanimljivog članka prilagođen internet publikaciji
može pročitati ali kliknete dole na „OPŠIRNIJE“.
Skraćenu prezentaciju rada u pdf formatu možete videti ako
kliknete ovde.
Vodeći poslovni e-portal eKapija je 15.11.2018. objavio skraćenu verziju članka koji možete da pročitate ako kliknete ovde.
Iako je upotreba mineralne vode u zdravstvene svrhe poznato već
hiljadama godina, banjski turizam (ili spa industry) su danas
postali globalni turistički fenomen vredan milijarde evra koji
raste stopom od oko 12% godišnje. Banjska tradicija započinje još
u rimsko doba. U XVIII i XIX veku evropska aristokratija otkriva
blagodeti mineralnih voda za kupanje, kada ponovo dolazi do
oživljavanja i izgradnje evropskih banjskih centara kao što su na
primer Baden-Baden, Karlove Vari i drugi. Posle II svetskog rata
dolazi da ekspanzije spa i wellness centara u SAD, koji se
razlikuju od evropske tradicije jer je naglasak na tretmanima
lepote, relaksaciji (pampering), sopstvenom poboljšanju generalnog
zdravlja (enhanced health).
POGLED NA KAMATNE STOPE IZ UGLA DUŽNIKA (KORISNIKA KREDITA)
U proteklih nekoliko dana pojavili su se neki novi proizvodi na
tržištu dužničkog kapitali koje vredi pomenuti ali i koji možda
najavljuju kuda će se to tržište kretati u naredno periodu.
EBRD IZDAO OBVEZNICE U DINARIMA
EBRD je 5. decembra 2016. izdao dinarske obveznice u vrednosti od
RSD 2,5 milijardi. Potražnja je bila oko RSD 4,5 milijardi. To su
trogodišnje obveznice sa promenljivom kamatnom stopom od 3M
Belibor + 0,4% i kvartalnom isplatom kamata. Obveznice će biti
listirane na Beogradskoj berzi gde će se obavljati sekundarna
trgovina ovim hartijama od vrednosti. Prikupljena sredstva EBRD
namerava da plasira kao kredite u privredu Srbije.
Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD nikoga nije
ostavila ravnodušnim. Da li i kakve posledice njegova pobeda može
da ima na srednjoročno i dugoročno poslovanje Vašeg preduzeća. Mi
mislimo da može i u članku „Tramp efekat na vaše poslovanje“
obrazlažemo koji su to efekti i kako ih možete iskoristiti,
ublažiti ili otkloniti.
NEBANKARSKI IZVORI FINANSIRANJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Portal eKapija je 4. oktobra 2016. objavio svoj Tematski bilten
"Izvori finansiranja - kako do novca?". Bilten prikazuje trenutnu
situaciju na finansijskom tržištu mogućih bankarskih i
nebankarskih izvora finansiranja privrednih društava.
U tom Biltenu SEECAP Konsalting doo je, kao finansijska
konsultantska kuća pisao o nebankarskim izvorima finansiranja na
raspolaganju privrednicima. Ovde pre svega mislim na finansijske
instrumente kao što su investicioni kapital (private equity),
mezzanine, risk kapital (venture capital), poslovni anđeli,
korporativne obveznice i drugi forme privatnog kredita. Ovi
finansijski instrumenti se mogu koristiti u raznim situacijama, za
rast i razvoj (growth capital), za bržu ekspanziju kroz
finansiranje akvizicije drugih preduzeća ili pak za refinansiranje
i restrukturiranje preduzeća koje se nalazi u finansijskim
problemima. Prikazali smo kako je SBB od malog preduzeća za
kablovsku TV i internet usluge postalo regionalna kompanija vredna
preko milijardu evra korišćenjem nebankarskih izvora finansiranja
a njen osnivač postao milioner. Dali smo i praktične sugestije
kako doći do nebankarskih izvora finansiranja.
PROJEKTNO FINANSIRANJE NEKRETNINA POSLE FINANSIJSKE KRIZE
Finansijska kriza iz 2008. je profilisala tržište nekretnina u
Srbiji na drugačiji način u odnosu na vreme pre toga. Sa
finansijskog aspekta, cene nekretnina su dugo bile u stagnaciji,
tržište je konkurentnije, profitne stope su pale. Procenjuje se da
se 50% investitora i finansijera koji su bili na tržištu pre krize
u međuvremenu povukli bez naznaka da će se ikada vratiti. Pojavili
su se novi, uglavnom institucionalni investitori i finansijeri.
Banke su konzervativnije ali pored kredita investitorima su sada
na raspolaganju neki novi finansijski instrumenti za finansiranje
sve kompleksnijih i skupljih investicionih projekata. Učinjen
značajan napredak u pravnoj regulativi, Srbija se približili EU i
sve više usvaja međunarodno prihvaćena pravila poslovanja.
Restrukturiranje je sistem mera koje se preduzimaju u određenom
vremenskom periodu i prema određenom planu u cilju poboljšanja
poslovanja privrednog društva. Restrukturiranje sprovode i uspešna
preduzeća da bi bila još uspešniji ali kod nas uglavnom kada
preduzeće zapadne u finansijske probleme. Veliki sistemi kao što
su Siemens, France Telecom, Telecom Austria, itd. su svi s vremena
na vreme preduzimali opsežna restrukturiranja kako bi se
prilagodili novim uslovima poslovanja i poboljšali svoje
finansijske i operativne rezultate. Legendarni Jack Welch je
serijom različitih vrsta restrukturiranja američku kompaniju
General Electric načinio jednom od najuspešnijih u SAD.
Ekonomska kriza je donela neke značajne promene u finansiranju
privrednih društava, a mnoge kompanije pokušavaju da smanje svoju
zaduženost kroz povećanje sopstvenog kapitala dokapitalizacijom i
drugim oblicima nebankarskog finansiranja. Jedan od izvora
nebankarskog finansiranja projekata ili kompanija u građevinarstvu
je finansijski instrument mezanin (mezzanine).
Skraćena verzija članka „Patriotska prodaja Telekoma“ je publikovan
u dnevnom listu „Politika“ 25.05.2011. pod naslovom „Bolji scenario privatizacije“. Ovde dajemo integralni tekst ovog članka, jer je u „Politici“ publikovana skraćena verzija zbog ograničenosti prostora štampanih medija.
SMANJENJE ZADUŽENOSTI KROZ FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE
U 2009. srpska privreda će imati negativan BDP od oko 5%, a država
morati značajno da se zaduži na domaćem i međunarodnom tržištu
(čak do 80% BDP) kako ne bi zapala u nelikvidnost. Srpska
ekonomija još uvek nije „dotakla dno“ jer će na dalje smanjenje
privrednih aktivnost nesumnjivo uticati i najavljeno povećanje
poreza, koje će dodatno oslabiti kupovnu moć stanovništva.
U ovom trenutku svetska ali i srpska privreda se nalaze u fazi
određene „korekcije“ alokacije sredstava po ročnosti i po
strukturi, jer mnoge kompanije, kako u Evropi tako i u Srbiji,
nastoje da dugoročne investicije i poslovne poduhvate finansiraju
dugoročnim kapitalom, a ne kao što se to često ranijih godina
radilo, kratkoročnim ili srednjoročnim kreditnim sredstvima.
