BLOG ČLANCI

Potpisani sporazumi

Prilikom boravka predsednika Vlade RF Medvedeva otpisano je nekoliko sporazuma:

1. O saradnji o izgradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije na teritoriji Srbije
2. U oblasti kulture-koji predviđa da Rusija vrati Srbiji 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja, u zamenu za sedam slika ruskog slikara Nikolaja Reriha
3. O formiranju informaciono-kulturnih centara
4. O vazdušnom saobraćaju
5. Više sporazuma o modernizaciju pruge Beograd-Bar do crnogorske granice
6. O izvoznom kreditu Vladi Srbiji
7. Fitosanitarni sporazum o uslovima pod kojima će Srbija u budućnosti moći da izvozi voće i povrće u Rusiju, čime će se izbeći dosadašnji nesporazumi u vezi sa izvozom prehrambenih proizvoda u Rusiju
8. Više memorandum o razumevanju u oblasti prosvete i nauke, inovacija i tehnologije, u oblasti privrede i trgovine o lokalizaciji ruske industrijske proizvodnje na teritoriji Srbije
9. Protokol o saradnji u oblasti carina na aerodromima "Šeremetjevo" u Moskvi i "Nikola Tesla" u Beogradu
10. Aneks na Ugovor o izgradnju jedinstvenog dispečerskog železničkog centra

Za izvoznike je vrlo značajan sporazum vezi usaglašavanje propisa iz fitofarmacije i mogućnost obavljanja iste u Srbiji pre nego što roba otputuje u Rusiju. To je koncesija Srbiji jer izvoznik može u matičnoj zemlji da sazna da li njegovi proizvodi odgovaraju standardima ruskog tržišta ili ne, umesto da to saznaje kada je roba već u Rusiji.

Ruska ekonomija danas

Uspešnost izvoza u neku zemlju zavisi i od dobrog poznavanja makroekonomskih kretanja u toj zemlji. Dosta informacija o ruskoj ekonomiji dolazi od strane moćnih zapadnih medija koji daju iskrivljenu sliku ruske ekonomije i ruskog tržišta. Srbija trguje i sa Rusijom i sa Zapadom, evo nekoliko uporednih podataka radi boljeg razumevanja tržišta sa kojima trgujemo.

• Zapadne ekonomije—sve veća zaduženost, negativne kamatne stope u finansijskom sektoru što dovodi do smanjenja štednje građana i privrede, ekonomski rast prevashodno zasnovan na ličnoj potrošnji, recesioni trendovi sa predviđanjima da recesija može nastupiti u 2020. ili 2021. Nemačka je tehnički već u recesiji. Slična zabrinutost postoji i za privrede Italije, Francuske ali i SAD;
• Ruska privreda je postavljena na drugačijim postulatima. Ruska ekonomija se oporavlja od dvostrukog negativnog uticaja koje je imala 2014.-drastičan pad cene energenata i uvođenje zapadnih sankcija Rusiji. Rast privrede je zasnovan na investicionoj potrošnji (pomalo na uštrb rasta lične potrošnje), pre svega na rastu proizvodnje (rast industrije proizvodnje u 2019. je 2-3% mesečno) ali i rastu investicija u infrastrukturi, nauci i tehnologiji, razvoju veštačke inteligencija ali i u zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti i ekološkoj zaštiti;
• GDP US$1.910 milijardi (Nemačka=US$3.951 milijardi), što predstavlja US$4.169 po glavi stanovnika, 6. mesto na globalnoj listi;
• SAD imaju trgovinski deficit, Rusija trgovinski suficit;
• SAD ima budžetski deficit, Rusija budžetski suficit. Ruska Vlada se ne pozajmljuje na tržištu kapitala da bi finansirala budžetsku potrošnju kao što to rade zapadne zemlje nego projekte finansira iz budžetskih prihoda, tekućih ili ušteđenih iz prethodnih godina. Rusija je danas neto poverilac prema inostranstvu (više potražuje nego što duguje). O tome svedoči i pomenuti sporazum o izvoznom kreditu između srpske i ruske vlade;
• Inflacija je bila je višedecenijski problem ruske ekonomije, sada je pod kontrolom i očekuje se da u 2019. bude oko 3-4,3%, što je poželjni nivo inflacije kod zapadnih zemalja;
• Kamatna stopa rublje je pozitivna, između7-8% tako da stimuliše štednju građana i destimuliše zaduživanje a u privredi eliminiše loše i neprofitabilne projekte;
• Rusija je krenula u snažnu dedolarizaciju svoje ekonomije i spoljne trgovine—oko 50% svoje trgovine sa Kinom više nije u dolarima, trend rasta trgovine u uzajamnim valutama raste i sa Iranom, Indijom i drugim zemljama. Početkom oktobra 2019. se pojavila vest da Vlada Rusije razmatra prodaju gasa i nafte za evre a ne za dolare;
• Rusija je jedna od retkih samodovoljnih ekonomija na svetu-imaju energetiku, hranu, vodu, mineralne resurse, tehnologiju, značajne ljudske resurse, kapital. Pre mesec dana su kreirali i sopstvenu internet mrežu;
• Iako je ekonomski samodovoljna, Rusija razvija ekonomske odnose sa mnogim zemljama, pre svega Kinom, Indijom, bivšim sovjetskim republikama itd. U tom kontekstu bi trebalo posmatrati i ekonomske odnose sa Srbijom. Ovi ekonomski odnosi se prelamaju i kroz članstvo u nekim velikim ekonomskim asocijacijama kao što je Evroazijska unija i Šangajska organizacija za saradnju. Rusija je takođe član mnogih međunarodnih finansijskih organizacija koje su u poslednjih 10 godina stvorene kao alternativna svetska finansijska struktura kao što je na primer Azijska banka za investicije i infrastrukturu kojoj je i Srbija pristupila 15.08.2019.

Zaključak—stabilna ekonomija sa snažnim osnovama za dalji rast i razvoj!

Statistika srpsko-ruskih trgovinskih odnosa

Spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom je nepovoljna za Srbiju jer svake godine ima trgovinski deficit u robnoj razmeni.

Smanjenje trgovinskog deficita povećanjem izvoza roba i usluga u Rusiju

Srbija mora da poveća izvoz svojih roba i usluga u Rusiju radi smanjenja permanentnog trgovinskog deficita.

Izvoz roba u Rusiju

Iz našeg ugla, zapadne sankcije Rusiji su imale dvostruki efekat na naše izvoznike u Rusiju:

• Uvođenjem sankcija došlo je do prekida uspostavljenih lanaca snabdevanja sa Zapada što je omogućilo snabdevačima iz drugih zemalja da dođu na rusko tržište ili da povećaju svoje učešće. To je važilo i za srpske izvoznike, naročito izvoznike hrane;
• Oni koji su uspeli da se u prethodnih 5 godina etabliraju na rusko tržište, pod uslovom da drže korak sa potražnjom na tom tržištu, imaju velike šanse da na njemu dugoročno ostanu;
• Supstitucija uvoza sa Zapada je dovela i do snažnog rasta ruske proizvodnje, od sredstava za proizvodnju do potrošačkih dobara kao što su prehrambeni proizvodi. Domaća proizvodnja je uspela značajno da zameni uvoz. To što Air Serbia pregovora o kupovini ruskih putničkih aviona je samo dokaz uspešnosti supstitucije zapadnih proizvoda ruskim domaćim proizvodima. Ovogodišnja žetva žitarica je bila odlična ali ne i rekordna, sa oko 82 miliona tona. Rusija je najveći izvoznik žitarica na svetu. Rusija planira da do 2035. poveća proizvodnju žitarica na 150 miliona tona, tako što će u narednih 15 godina da investira oko US$70 milijardi u proizvodnju i logistiku žitarica. Očekuje da u 2024. od izvora poljoprivrednih proizvoda zaradi US$45 milijardi;
• Oni izvoznici hrane koji se nisu etablirali na ruskom tržištu u prethodnih 5 godina će sada imati mnogo teži zadatak da to urade jer kao konkurenciju imaju ne samo uvoznike iz drugih zemalja nego i ruske proizvođače hrane

Izvoz na rusko tržište—dileme

• Kakvu strategiju odabrati—ići na celo tržište, ili veće gradove (Moskva, St Petersburg) ili unutrašnjost zemlje? Rusija je velika i diversifikovana zemlja po zaradama stanovništva, njihovim potrebama i potrošačkim navikama. Izvoznici sa kojima smo mi razgovarali smatraju da je optimalnije da se izvoz fokusira na pojedine delove u Rusije (republika ili oblast) jer smatraju da takva strategija više odgovara snazi i mogućnostima srpskih izvoznika;
• Koliko uložiti u istraživanje i dobro upoznavanje tržišta i njegovo permanentno praćenje, što zahteva konstanto ulaganje;
• Kako doći do ruskog kupca—rusko tržište postaje sve sofisticiranije, razvili su se mnogi veliki lanci supermarketa, online trgovina je sve zastupljenija. Unutrašnja logistika i transport su takođe usavršeni, transportna infrastruktura je sve kvalitetnija;
• Održavanje količine i kvaliteta isporuka—ruski lanci supermarketa, kao i drugde u svetu, zahtevaju isporuku kvalitetne robe u odgovarajućim količinama i po konkurentnim cenama.

Izvoz na rusko tržište—zablude

• Očekivanja da na se ruskom tržištu ostvare znatno veće profitne stope od onih koje ostvaruju u Srbiji ili izvozom u EU. Srpski proizvođači gledaju cene proizvoda na rafovima samousluga u Rusiji, što je pogrešno. Relevantne su uvozne cene u Rusiju, to što su proizvodi mnogo skuplji na policama samousluga je zbog unutrašnje nadogradnje cena koje nemaju veze sa uvoznikom u Rusiju.
• „dovezi i istovari u Moskvi i sve će biti u redu“-pogrešan stav jer je rusko tržište ozbiljno kao svako veliko tržište na Zapadu, ruski potrošač je već naviknut na zapadni kvalitet i mora mu se udovoljiti.

Češći problemi kod srpskih proizvođača:

• Mali kapaciteti, usitnjenost i fragmentarnost proizvođača i ponude
• Nedovoljno istraživanje tržišta ili nepoznavanje tržišta
• Odsustvo jasne vizije nastupa na tržištu. Recimo, voćni sokovi. Svetski trend je prirodno ceđeni sokovi bez dodatka šećera, ako se doda šećer to se naziva „nektar“ a ne prirodni sok. Sledeća niža kategorije je proizvodnja sokova od sirupa itd. Ruski kupac se sve više opredeljuje za čiste voćne sokove, bez dodatka šećera. U drugim, nižim kategorijama naši proizvođači su nekonkurenti u odnosu na proizvođače istih proizvoda iz Rusije ili okolnih zemalja (Moldavija, Gruzija)
• Nesagledavanje šta konkurencija radi po pitanju cena, kvaliteta, pakovanja itd, što baš i nije teško kada se masa proizvoda prodaje online ili preko Interneta
• Nesagledavanje sopstvenih kapaciteta ali i drugih aspekata poslovanja-organizacije, potrebnih obrtnih i investicionih sredstava, troškovi izlaska na inostrano tržište, izvori finansiranja
• Mora se prihvatiti da nastup na inostranom tržištu košta i ne donosi profit odmah
• Hroničan nedostatak investicionog i obrtnog kapitala (na poslednjem mestu po značaju).

Moguće rešenje

• Udruživanje malih proizvođača u veće organizacije i pronalaženje najboljeg oblika združivanja i ukrupnjavanje raspoloživih resursa. Dobar primer je Udruženje „Čačanska jabuka“ iz Donje Trepče koje objedinjuje manje proizvođače voća u čačanskom kraju ali i imaju dobru saradnju sa naučnim institucijama i resornim ministarstvima i drugim organima. Pored jabuke gaje i izvoze drugo voće tako da su diversifikovali svoje rizike;
• Bolja organizacija proizvodnje, koordinacija, istraživanja, marketinga, transporta i plasmana;
• Bolje povezivanje sa uvoznicima i distributerima u Rusiji;
• Mora se odabrati „pobednička strategija“ i raditi na tome. Dobri primeri su, recimo „Mivela“ voda koja se u Rusiji prodaje kao lekovita. Ili pak „Ćirić Agro“ iz Titela koji imaju najsavremeniju proizvodnju jabuka na 280ha. Jabuka je njihov krajnji proizvod, na to su fokusirani, razvili su proizvodnju i prodaju uz pomoć stručnjaka iz Italije i Francuske i veliki su izvoznici jabuka u Rusiju. Oba proizvoda su „premium“ kvaliteta i dobro se prodaju na ruskom tržištu. Jedan takav potencija su i „Fruvita Premium“ sokovi;

• Inovativni proizvođači hrane— posebna grupa proizvođača, u Srbiji uglavnom manje ili početničke kompanije (startap) koje u svoje proizvode kombinuju originalnost, kreativnost, visoki kvalitet koji bi da zadovolji posebnu grupu potrošača. Prehrambeni proizvod može biti dijabetičarski (bez šećera), veganski, bezglutenski, nemastan, niskokaloričan itd. Takve karakteristike „ekskluzivnog“ ili „premijum“ proizvoda kombinovane sa atraktivnim pakovanjem i adekvatnom marketinškom kampanjom je privlačna milenijalcima svuda, u Srbiji, Evropi i Rusiji. Dobar primer takve proizvodne i marketinške strategije je preduzeće „Stanišić Bio“ sa svojom proizvodnom linijom „Šumska tajna“, proizvodnja visokokvalitetnih namaza od pečuraka koji su našli na rafovima oko 300 maloprodajnih objekata u Srbiji a od 2019. se izvoze.

Izvoz usluga-turizam, ciljno banjski turizam

U cilju boljeg razumevanja šansi izvoza naših usluga, potrebno je da znamo gde se nalazi banjski turizam u Rusiji i šta ruski zdravstveni turista želi.

Banjski turizam u Rusiji

• Tokom 1990ih objekti zdravstvenog turizma u Rusiji, tzv. sanatorijumi su postali neatraktivni i zastareli za zadovoljenje potreba nove nadolazeće klase potrošača;
• Spa centri sa dnevnim tretmanima, obično u luksuznim hotelima po gradovima su postali sve popularniji; američki spa koncept-za odmaranje i ulepšavanje, „pampering“;
• Objekti koji pružaju usluge lečenja vodom morali su da zadovolje visoke zakonske standarde što je tokom 1990 predstavljalo prepreku za otvaranje novih savremenih banjskih hotelskih kapaciteta, spa resorts kako se obično nazivaju;
• Preokret nastupa 2003. kada rusko Ministarstvo zdravlja uvodi koncept „Zaštita zdravlja zdravih“ čiji je cilj bio da se obnovi i modernizuje nacionalni banjski sektor i naravno, stavi akcenat na prevenciju zdravlja stanovništva, koji jeftiniji oblik zdravstvene zaštite nacije;
• Bivši sanatorijumi su počeli da modernizuju ne samo svoju uslugu nego i uslužne i smeštajne kapacitete. Medicinskim uslugama, koje su i ranije davali dodali su skupe welness usluge da bi privukli novu klijentelu. Sanatorijumi su pokušavali da pronađu svoje specifičnosti odnosno „nišu“. Tako na primer, jedan od sanatorijuma je počeo da nudi „endo-ekološku rehabilitaciju“ (endometrioza-endometriosis- oboljenje koje podrazumeva prisustvo endometrijalnog tkiva (ćelija i strome) van uobičajenog mesta, dakle van materice, od koga, smatra se, oboljevaju 7 od 10 žena), medicinski tretman na ćelijskom nivou kombinovan sa banjskim terapijama. Ovaj metod tretmana je postao toliko popularan da ga je prihvatio veći broj sanatorijuma što je dalje vodilo otvaranju „spa hotela“ u banjskim centrima. Ovakav tretman po mnogo povoljnijim uslovima bi ruskim zdravstvenim turistima u Srbiji, recimo, mogle da ponude Kuršumlijska i Mataruška banja jer imaju balneološke preduslove za to, ali one već godinama zatvorene;
• Danas Rusija ima veći broj međunarodno priznatih spa i wellness institucija. Oko 2.000 objekata u okviru bivših sanatorijuma je u postupku obnove ili čekaju na investitore;
• Rusija kao zemlja je vrlo aktivna u organizacijama i forumima za zdravstveni turizam, spa i wellness, što Srbija nije. Spa hoteli i banjski centri nude osim banjskih i wellness usluga, široki dijapazon turističkih ne-banjskih usluga u zavisnosti od godišnjeg doba. Banjski centri su u Altajskim planinama, Crnomorskom basenu, Kavkazu i drugim mestima.

Faktori koji idu u prilog našim banjama

Iako se ruski domaći banjski turizam ubrzano razvija (kao i prehrambena industrija) postoje faktori koji idu u prilog našim banjama da privuku veći broj ruskih turista:

• Visoke cene u ruskim banjama
• Nerazvijena infrastrukturama u nekim udaljenijim banjama
• o Udaljenost nekih banjskih centara od velikih gradova sa bolje stojećom klijentelom
• Svaka mineralna voda je specifična i različito utiče na poboljšanje zdravlja ljudi
• Ljudi vole da putuju i istražuju nova mesta i da probaju nove tretmane i steknu nova iskustva. Na primer, u Češkoj banji Karlovi Vari, 59% od svih gostiju su Rusi koji prosečno ostaju 13,3 dana na odmoru u banjama. Turske banje su u 2018. ugostile 80.000 ruskih turista, do 2020. nameravaju da taj broj povećaju na 100.000. Poređenja radi, ukupan broj ruskih turista koji su posetili Srbiju tokom 2018. je nešto manji od 50.000. U privih 8 meseci 2019. broj ruskih turista je iznosio 42.888 koji su ostvarili 137.246 noćenja ili 42,7% više nego u istom periodu 2018. Čini se da imamo više ruskih turista i da koji se duže zadržavaju u Srbiji (Izvor: RZS)
• o Lako sporazumevanje sa domaćinima, mala jezička barijera (ali domaćini bi morali da imaju i osoblje koje tečno govori ruski jezik-od recepcionara, turističkog vodiča do doktora i masera)
• Fizička bezbednost
• Dostupnost zemlje letovima iz Rusije

Mere na kojim bi domaće banje mogle da rade

Srpske banje bi morale da rade na:

• Unapređenju i modernizaciji banjskih kapaciteta-Sokobanja pokušava da napravi proboj na rusko tržište, organizovali su posetu ruskih tur operatera koji su im nedvosmisleno stavili do znanja da u cilju privlačenje većeg broja ruskih turista, „neophodna su ulaganja da bi se dostigli evropski standardi banjskog lečilišta“
• Obogaćenju i poboljšanju vrste i kvaliteta usluga osluškujući i prateći svetske ali i trendova tržišta sa koga očekuju goste ili sa koga žele da privuku goste
• Konkurentnosti cena ali i drugih indirektnih faktora koji mogu da utiču na konkurentnost njihove ponude-kursevi valuta zemlje domaćina i zemlje porekla gosta, cene avionskog prevoza, lokalne takse i drugi nameti itd
• Reklami i marketingu – Atomska banja, na primer, godinama svake godine ulaže €150.000 u promociju banje, kroz reklamu, marketing, saradnju sa naučnim institucijama itd. Oni imaju 20% gostiju iz inostranstva, 12% su iz Rusije, 76% se vraća u banju i narednih godina
• Redovnom održavanju i investicionom ulaganju svojih kapaciteta
• Proširenju i unapređenju vanpansionske turističke ponude tokom cele godine da bi privukli turiste

Ruske investicije u srpsku privredu

Van sektora energetike, infrastrukture i bankarstva, ruske investicije su malobrojne. Jedan od verovatnih uzroka je nedostatak kvalitetnih investicionih ponuda. Pominjemo neke najpoznatije:

• Mlekara Šabac-investiciji prethodila poslovna saradnja u proizvodnji i izvozu sira u Rusiji, nakon toga otvorena mlekara u Rusiji
• PIK Oplenac-zajednička investicija investitora iz Srbije i Rusije u proizvodnju vina, sada se ta investicija proširila i na izgradnju luksuznog hotela u Topoli

Zaključak

Ekonomska saradnja između Srbije i Rusije u usponu što pokazuju i statistički podaci o oporavku srpskog izvora u Rusiju. Na nama je i našim organizacionim, proizvodnim, izvoznim i drugim kapacitetima i sposobnostima da tu saradnju dalje unapređujemo. Postoji dobra politička volja na ruskoj strani, što se i manifestovalo tokom posete predsednika Vlade Medvedeva. Srbija, jednostavno mora da nađe načina da ruskim kupcima proda više roba i više usluga. To je sve.