BLOG ČLANCI

U ovom trenutku svetska ali i srpska privreda se nalaze u fazi određene „korekcije“ alokacije sredstava po ročnosti i po strukturi, jer mnoge kompanije, kako u Evropi tako i u Srbiji, nastoje da dugoročne investicije i poslovne poduhvate finansiraju dugoročnim kapitalom, a ne kao što se to često ranijih godina radilo, kratkoročnim ili srednjoročnim kreditnim sredstvima.

Zbog kreditne i krize opšte likvidnosti, sve veći broj kompanija nastoji da svoja bankarska zaduženja i dužnički kapital zameni svojinskim kapitalom kroz proces dokapitalizacije. Samo tokom prvog kvartala 2009. na Londonskoj berzi izdate su akcije u vrednosti od £25 milijardi, dok je u istom periodu 2008. to iznosilo samo £1,2 milijarde. Očekivanja su da će na drugim berzama u Evropi dokapitalizacije listiranih kompanija biti preko €300 milijardi.

Pozitivno je da se ovakav trend prenosi i na srpsko tržište, jer su se pored preduzeća koja su ovakvu vrst finansiranja već obavila (EastPoint, SBB, Bread&Co, ComTrade itd), sada i Delta Holding planira dokapitalizaciju od €300 miliona iz privatnog investicionog fonda za potrebe finansiranja kupovine Merkatora i finansiranja nekih drugih potreba.

Ekonomski modeli na kojima su se Srbija ali i druge istočnoevropske zemlje zasnovale svoju makroekonomsku politiku, kroz strane investicije, zaduživanja (privatna ili državna, svejedno) u inostranstvu kao i finansiranje iz pristupnih fondova iz Brisela/EU - u ovom trenutku ne daje rezultate, jer su najmanje dva od tri stuba ovakve makro ekonomske politike značajno oštećena. Privatni sektor u Srbiji ove godine treba da vrati kredite uzete u inostranstvu u iznosu od €5,5 milijardi, od toga €1,7 milijardi samo u prvom kvartalu („Politika“, 13. mart 2009.). Vlada Srbije preduzima određene mere u cilju refinansiranja ovih kredita, međutim svako dalje refinansiranje samo odlaže ovaj problem i pogoršava ga. Uz to, banke će u narednom periodu, bez sumnje, biti još opreznije kad je u pitanju davanje novih kredita, baš zbog činjenice da moraju da refinansiraju postojeće kredite.

Sve to samo govori u prilog tezi da se i srpska preduzeća sve više moraju okretati ka nebankarskom tržištu kapitala i nebankarskim izvorima finansiranja, kao što su strategijsko povezivanje, investicioni kapital, mezzanine, korporacijske obveznice, preferencijalne akcije i slično. Finansiranje preko berze (javnom ponudom akcija, tzv. IPO) je u ovom trenutku vrlo otežano, ako ne i nemoguće, i jedina moguća opcija na raspolaganju je dokapitalizacija od strane strateških partnera ili od strane investicionih fondova.

Uprava za trezor Ministarstva finansija RS je u martu 2009. prodala državne tromesečne zapise u vrednosti od RSD 4,37 milijardi po 16,5%, a 9. aprila za još RSD 3 milijarde po 17%. Ako zanemarimo da je time izazvana dodatna nelikvidnost na tržištu, nije teško uočiti da banke (koje su i glavni kupci ovih hartija od vrednosti, tako da se likvidna sredstva za kreditiranje privrede zapravo odlivaju u finansiranje državnog budžeta i potrošnje) ne bi imale interes da daju dinarske kredite za kamatnu stopu manju od 17%, za koju mogu bez naročitih rizika da pozajme i državi.

Ako se uzme u obzir povećani rizik kreditiranja privrednih društava, onda bi realna kamata na dinarske kredite mogla biti oko 20%. Nameće se zaključak da je u ovom trenutku bolje uzeti investicioni kapital koji će da učestvuje i u riziku i u dobiti (koju očekuje da bude najmanje 20%), i koji ne traži kamatu i ne uzima sredstva obezbeđenja.

Investicioni kapital

Četiri skorašnja događaja potvrđuju da za dobre kompanije kapitala ima:

1. 18. januara 2009. Londonski Financial Times je objavio članak po kome su se 55% investitora (tzv. limited partners ili LP) u investicione fondove potvrdili da će u 2009. godini, uprkos finansijskoj krizi, nastaviti ili povećati svoje investicije u investicione fondove koji investiraju u zemlje u razvoju uključujući i zemlje Centralne i Istočne Evrope;
2. U završnoj deklaraciji sastanka G20 3. aprila odlučeno je da će se oko US$1100 milijardi staviti na raspolaganje zemljama u razvoju, jer se smatra da će baš te ekonomije sa svojim dinamičnim rastom povući svet iz recesije;
3. 6. aprila 2009. EMPEA (Emerging Markets Private Equity Association) je objavila istraživanje Coller Capital Grupe, po kome ekonomije u razvoju predstavljaju atraktivniju investicionu destinaciju nego EU ili SAD, da je Centralna i Istočna Evropa zauzela 4. mesto po atraktivnosti, posle Brazila, Kine i Indije i da 78% (što je značajno povećanje u odnosu na decembar 2008.) investitora planira da poveća svoje investicije u ova tržišta,
4. u toku prvog kvartala 2009. investitori su povukli US$60 milijardi iz investicionih fondova koji investiraju u razvijene zemlje, a fondovi koji investiraju u zemlje u razvoju su imali neto priliv svežeg investicionog kapitala od US$ 3,2 milijarde (Financial Times, 7.4.2009.).

Mezzanine

Pored investicionog kapitala, postoje drugi izvori finansiranja kao što su hibridni finansijski instrumenti (mezzanine), preferencijalne akcije, konvertibilne obveznice, sell&leaseback itd. Mezzanine je dugoročni kapital koji se rangira ispod kreditnog kapitala ali iznad akcionarskog kapitala (otuda i naziv mezzanine kapital). On može da se javi u obliku subordinisanog kredita, obveznica ili pak preferencijalnih akcija. Namena mezzanine kapitala može da bude u različite svrhe, od kojih je jedna za finansiranje kupovine/preuzimanja drugog preduzeća (obično zajedno sa investicionim kapitalom).

Inače, EBRD je trenutno u postupku investiranja u mezzanine fond od €350 miliona koji ima mandat da investira u zemlje Centralne Evrope i Balkana.